Cigarete, upaljač, rukavice, ogledalce, novčanik, malo šminke. Uobičajene ženske sitnice, zajedno sa onim neobičnim, nalazile su mi se u tašni. Jedna od verovatno najneočekivanijih jeste džepni nož, koji sam već neko vreme obavezno nosila u torbi kuda god da krenem. Ima raznih ljudi. Treba biti spreman na sve.
Preturajući po tašni, zaustavila sam se na paklici sa cigaretama. Iznenadna želja sasvim me je obuzela. Osetila sam neprijatnost u stomaku i počela sam da se tresem. Vratila sam je natrag u torbu i udahnula duboko podsetivši se da sam prestala da pušim. To je bila obaveza koje sam kao buduća majka morala da se pridržavam. Osećala sam žmarce po telu i bila sam prinuđena da uradim nešto što sam upražnjavala od dana kada sam saznala da sam trudna. Uputila sam se ka obližnjoj samoposluzi. Nisam uzela korpu jer sam svakodnevno dolazila samo da bih kupila cigarete. Prodavačica me je zapamtila i kada me je ugledala, jednolično je izgovorila: - Laki strajk. Klimnula sam glavom dok sam vadila novac. Uzbuđenje zbog nove kupljene paklice je raslo. Imala sam utisak da su ljudi oko mene to mogli da osete, dok sam stežući paklicu u dlanu zadovoljno izlazila iz sampousluge.
Običaj kupovine cigareta ponavljao se iz dana u dan. Imala sam određeno vreme kada sam svraćala u samoposlugu i niko nije mogao da mi umanji milinu dok sam zadovoljna odlazila. Kod kuće sam pune paklice odlagala na jednu policu. Broj neotvorenih kutija je rastao. Uživala sam gledajući čitavu riznicu duvana koji mi je bio zabranjen. Nisam smela da pušim, ali mogla sam da gledam cigarete i to mi je godilo. Niko nije znao za moju neobičnu sklonost osim supruga, ali ni on nije slutio sa koliko strasti sam to radila, kao ni da sam to radila svakodnevno. Nije mario za moj hobi jer nikako nisam narušavala svoje zdravlje, kao ni zdravlje deteta. Dešavalo mi se čak da provedem sate na krevetu, posmatrajući mnoštvo paklica na polici.
Udahnula sam duboko, pa ispustila vazduh zamišljajući da je duvanski dim. Spokojstvo mi se širilo telom jer sam delimično zadovoljila svoju želju za duvanom.
Jednog dana, dok sam kupovala cigarete, prodavačica je, pružajući mi paklicu i gledajući mi u stomak, rekla: - Danas svaka neodgovorna žena može da bude majka.
Uputila sam joj ljutit pogled, iznenađena komentarom. Odbrusila sam joj da nisam tražila njeno mišljenje i da ga ubuduće čuva za sebe. Zatim sam ljutito spustila novac i izašla. Ubrzo sam se smirila jer me je tešila pomisao da ću nakon posla moći da slažem svoje paklice uz neku umirujuću muziku.
Sledećeg dana izašla sam ranije sa posla jer sam se osećala loše. Razmišljala sam kako je možda vreme da prestanem da radim, ali ko će onda da zarađuje novac za moju kolekciju? Nisam mogla da se oslonim na supruga, jer bi mu sigurno bila ludost da mi ispunjava ovakav hir baš svaki dan, a ja sam naprosto morala imati nove paklice na polici.
FOTO: Becky Cloonan
U blizini samoposluge, posegla sam za novčanikom da proverim koliko mi je novca ostalo kada sam začula kašalj. Okrenula sam se i ugledala prodavačicu kako stoji u uglu i puši. Dok sam vadila novčanik iz tašne, ispale su mi cigarete. Ona se sagnula i podigavši paklicu pitala: - A kako bi bilo da za promenu postanete osećajni i prestanete da pušite? Obuzeo me je bes zbog ove drske opaske i postalo je u gore u trenutku kada sam osetila miris njene cigarete. Glasno sam joj zatražila da mi ih vrati, ali kako je odbila, brzo sam izvukla nož iz tašne i bez premišljanja je ubola. Ispustila je cigarete i prestravljeno krenula da zapomaže. Zgrabila sam paklicu i unezvereno se okrenula da vidim da li je neko primetio šta se dogodilo. Više nisam bila sigurna da li je bilo nekog, samo sam osetila jak bol u stomaku i pala na pločnik.
Probudila sam se u bolničkoj postelj. Ruke i noge su mi bile vezane. Osećala sam bol, ali i veliku prazninu. Nisam znala da li sam izgubila bebu. Ugledala sam izbezumljenog supruga koji me je pitao zašto sam to uradila. Nisam mogla da se setim da li sam zaista ubola tu ženu ili sam samo to silno želela. Rekao mi je da je prodavačica povređena, ali živa. Dete sam izgubila. Suprug me je nazvao čudovištem dok je napuštao sobu. Ništa mi to nije značilo. U glavi mi se pojavila slika police sa duvanom. Obuzela me je jeza. Stisnula sam pesnice i poželela da zapalim cigaretu. Sada sam to mogla bez ikakvih posledica. Ruke su mi, ipak, bile vezane. Kada izađem, moći ću da živim onako kako želim.
Pušenje ubija. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini. Meni ne.
Нема коментара:
Постави коментар